Хотел „Њујоркер“ у којем је један од највећих свјетских умова, научник Никола Тесла преминуо на Божић 1943. и данас чува сјећање на његове посљедње године живота током којих је, према ријечима Теслиног биографа Марка Сајфера, разговарао и са највишим америчким и британским званичницима о завршетку Другог свјетског рата.
„Иако га многи у то вријеме виде као старог човјека који храни голубове, важно је да се зна да је Тесла посљедњих година живота разговарао са најмоћнијим Черчиловим и Рузвелтовим људима о завршетку Другог свјетског рата“, рекао је за Сајфер.
Он је деценије проучавања Теслиног живота преточио у докторску дисертацију и бројне књиге међу којима је „Чаробњак“, књига која је објављена и у Србији.
Финансијске потешкоће и помоћ пријатеља
Сајфер је подсјетио да Тесла као и многи други у вријеме Велике депресије (1929-1939) није био у доброј финансијској ситуацији и због тога никада није платио рачуне хотелима „Валдорф Асторија“, „Сент Риџис“, „Пенсилванија“.
Према ријечима Сајфера, Тесла се у новиизграђени хотел „Њујоркер“ преселио захваљујући пријатељу – проналазачу, издавачу и оснивачу Сајенсфикшн магазина који је много писао о његовим изумима и достигнућима.
„Хуго Гернзбак му је помогао да преговара са Вестингхаусовом компанијом која је пристала да му покрива трошкове смјештаја у ‘Њујоркеру’. Имао је двије собе, што је било много престижније него имати једну“, навео је један од двојице најпознатијих на свијету Теслиних биографа.
ФБИ и Теслина документација након смрти
Сајфер је подсјетио да је ФБИ одмах након Теслине смрти конфисковао документацију.
Према Сајферовим ријечима, како је Теслин рођак био Сава Косановић, тадашњи амбасадор ФНРЈ у САД, документацију је преузео Офис фор Алијен проперти, након чега је ангажован стриц садашњег предсједника САД Доналда Трампа да је прегледа.
„Џон Ј. Трамп је требало да прође кроз све папире да види да ли има нешто што би било забрињавајуће, да ли је међу његовим изумима стварно постојало оружје, прије него што је пошаљу у Југославију која је у то вријеме била комунистичка земља“, рекао је Сајфер.
Теслин утицај и свједочанства из хотела
У хотелском материјалу – својеврсном свједочанству о Теслином животу у „Њујоркеру“, који је Танјуг добио на увид, наведено је да су одмах након његове смрти надлежне службе однијеле све Теслине папире и ствари, да су их класификовали под „Топ сикрет“ и да је њихов садржај остао мистерија и до данашњих дана.
У хотелским биљешкама изражено је увјерење да је Тесла на врхунцу каријере био највјероватније познатији и од Хенрија Форда, Томаса Алве Едисона и Гуљелма Марконија.
У ходнику на 33 спрату који води ка Теслиним собама са предивним погледом на Менхетн, налазе се фотографије Тесле, Теслиног торња, набројани су и његови бројни изуми, од којих је, како је наведено, најзначајнија електрана на Нијагариним водопадима.
На улазу у „Теслине собе“ 3328 и 3327 налазе се плочице на којима је назначено да је у њима од 1933. до 1943. живио велики проналазач Никола Тесла, а у хотелу наводе да бројни туристи из цијелог свијета, највише политичке фигуре, електроинжењери, заљубљеници у приче о путовању кроз вријеме, Срби и Хрвати желе да буду смјештени у њима.
Те двије собе некада су биле цјелина захваљујући додатним вратима у ходнику, а којих више нема.
„Њујоркер“: Мјесто на којем је Тесла живио најдуже
У хотелској документацији наводи се да је „Њујоркер“ мјесто на којем је Тесла живио најдуже, ако се изузме дом у родном Смиљану. Додају да желе да вјерују да их је изабрао зато што су били један од најмодернијих хотела тог вријемена.
„Њујоркер“ је саграђен 1930, у арт деко стилу, с 43 спрата, и 2.500 соба, сопственом електроцентралом, која је могла да произведе струју за 30.000 људи, клизалиштем, радио-станицом, а у којем су одсједали Фидел Кастро, Френклин Рузвелт, Мухамед Али, Роберт Кенеди….
У „Њујоркеру“ оцјењују да је Тесла био једна од најнеобичнијих особа која је икада боравила у хотелу.
Осим соба, успомену на Теслу чува и мали музеј у доњем дијелу хотела, који је направљен на иницијативу Теслине научне фондације из Филаделфије.
У њему су изложени, између осталог, и неки лични предмети остали након Теслине смрти као и фотографија на којој се види да га је у соби посјећивао и краљ Петар II.
У подацима из Хотела Њујоркер, које је брижљиво скупљао историчар и хотелски архивар сачуване су и фотографије и подаци да је Тесла припремао вечеру за српске боксере из Пенсилваније.
Наводе да је Тесла имао и бијелу голубицу коју је волио веома много као и да је сваки дан, на путу до Библиотеке на Петој авенији, шетао до Брајант Парка како би могао да храни „своје“ голубове…
Серијал „Тесла – човјек будућности“
Објављивањем вијести о Тесли у Смитсонијану, о пет деценија дугом настојању да се спаси једина преостала лабораторија и томе шта Американци знају о Тесли, Танјуг је покренуо серијал прича „Тесла – човјек будућности“, снимљен у САД у сусрет 170. годишњици рођења Николе Тесле која ће бити обиљежена током ове године.
У недјељним наставцима читаоци ће моћи да сазнају, како изгледа „Кућа славних проналазача“ у коју је Тесла уведен прије тачно пола вијека, гдје раме уз раме стоји уз Томаса Едисона и 16. предсједника САД, као и начин на који чувени Универзитет Колумбија чува сјећање на Теслу. У серијал су укључене и три приче са Лонг Ајленда о јединој преосталој Теслиној лабораторији, као и о кући на обали Атлантика у којој је живио током изградње Ворденклифског торња.
Припремљени су и разговори са једним од двојице најпознатијих на свијету Теслиних биографа, Марком Сајфером, ауторком и у Србији објављене књиге „Повратак у Ворденклиф“ Барбаром Дадино, пијанисткињом Марином Арсенијевић, која за Бродвеј припрема мјузикл „Тесла’с Лајф“.
У серијалу, који се реализује захваљујући подршци Министарства информисања и телекомуникација, моћи ће да се види и мјесто Едисонове компаније у којој се Тесла запослио по доласку у САД, црква у којој је одржана комеморација, „Зграда радио-таласа” (Радио Вејв Билдинг) названа Тесли у част, као и допринос др Љуба Вујовића, заслужног и за постојање „Тесла корнера“ (Никола Тесла Корнер) у срцу Менхетна.
О значају чувене Њујоршке библиотеке, која чува и Теслина писма за Теслу, говорио је бивши директор Музеја „Никола Тесла“ Бранимир Јовановић уочи предавања у „Морган библиотеци“ која је била власништво Теслиног финансијера Ј. П. Моргана, тада вјероватно најмоћнијег човјека на планети.
Серијал, обухвата и планове Теслине научне фондације из Филаделфије да у хотелу „Њујоркер“ направи реплику Теслине собе и прошири мали музеј у дну хотела али и да у години када се обиљежава јубилеј од 250 година независности САД, представи Теслин допринос развоју САД.
