Дугогодишњи предсједник Србије и Савезне Републике Југославије Слободан Милошевић, преминуо је на данашњи дан прије 20 година у притвору Хашког трибунала.
Слободан Милошевић рођен је у Пожаревцу 1941. године, а умро је 2006. у 64. години.
Завршио је Правни факултет Универзитета у Београду. У завршним годинама студија запослен је у Универзитетском комитету Савеза комуниста. Од 1966. радио је у Скупштини града Београда, а од 1970. у предузећу „Техногас“.
У другој половини осамдесетих година ушао је у врх политике тадашње Србије и Југославије.
Маја 1989. постаје предсједник Предсједништва СР Србије. На првим директним изборима, децембра 1990. огромном већином гласова изабран је за предсједника Србије.
На оснивачком конгресу Социјалистичке партије Србије /СПС/, 27. јула исте године, изабран је за предсједника те странке, која је настала спајањем дотадашњег Савеза комуниста и Социјалистичког савеза радног народа. На челу СПС-а био је до смрти.
На пријевременим изборима, децембра 1992. поново је изабран за предсједника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је предсједник Савезне Републике Југославије.
Слободан Милошевић је преминуо 11. марта 2006. године од инфаркта, а по жељи породице, када је одбијен захтјев да буде сахрањен у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу.
Милошевић је био једна од кључних личности током ратова у бившој Југославији и на Косову и Метохији, а Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу против њега је подигао оптужницу за злочине против човјечности.
Изручен је Хашком трибуналу 28. јуна 2001. године, гдје му је суђено за ратне злочине на Косову и Метохији, у Хрватској и Босни и Херцеговини.
Процес који је почео 12. фебруара 2002. године, током којег се бранио сам, прекидан је више од 15 пута, због његовог здравственог стања, а обустављен је неколико дана након његове смрти.
Милошевићева владавина трајала је нешто дуже од десет година, а почела је говором на Газиместану на Видовдан – 28. јуна 1989. године, поводом обиљежавања 600 година Косовске битке, којем је присуствовало, како се тада наводило, милион људи.
На првим вишестраначким предсједничким изборима у Србији, у децембру 1990. године, као кандидат СПС-а добио је 65,34 одсто гласова и постао први предсједник Републике Србије. У Савезној скупштини 25. јула 1997. године био је изабран за предсједника СР Југославије.
Његова владавина окончана је 2000. године на изборима на којима га је у трци за предсједника СР Југославије поразио кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница. Тада није желио да призна пораз, што је довело до масовних протеста широм Србије, завршених 5. октобра великим скупом испред Скупштине СРЈ.
Милошевић је ухапшен 1. априла 2001. године, а Хагу га је на Видовдан изручила влада Зорана Ђинђића, премијера који је убијен 2003. године. Био је иницијатор промјене уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије и један од потписника Дејтонског споразума, којим је послије пет година званично завршен рат на просторима бивше Југославије.
Повезиван је са убиством некадашњег предсједника Предсједништва Србије Ивана Стамболића и четвороструким убиством на Ибарској магистрали, али и са директним или индиректним утицајем на дешавања на свим ратиштима у бившој Југославији.
Бивша портпаролка тужилаштва у Хагу Флоренс Артман, тврдила је деценију касније да се бивши предсједник СРЈ и Србије Слободан Милошевић сам тровао лијеком „рифампицин” с циљем да погорша себи стање да би био пуштен да се брани са слободе, а онда би, како се нагађало, побјегао за Русију, гдје су били и чланови његове најуже породице.
Слободан Милошевић је аутор књиге Године расплета, преведене на неколико страних језика.
