На Васкршњи понедјељак, вјерни народ сабрао се у Пребиловцима поводом храмовне славе Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима, мјеста које данас стоји као симбол страдања, али и васкрсења живота.
Архијерејску литургију служио је митрополит захумско-херцеговачки Господин Димитрије са свештенством уз присуство бројног вјерног народа, потомака страдалих, али и свих оних који долазе да се поклоне сјенима невино пострадалих.
Сабрање у Пребиловцима није само вјерски догађај — то је живо сјећање на трагедију која је обиљежила историју овог села и српског народа у Херцеговини.
Током геноцида над Србима у НДХ, 1941. године, Пребиловци су доживјели једно од најстрашнијих страдања – стотине жена, дјеце и стараца бачени су у јаме од стране усташких јединица Независна Држава Хрватска. Село је готово угашено, а ране тог злочина остале су дубоко урезане у колективно памћење.
Нажалост, страдање није стало ту. Током рата деведесетих година, светиња у Пребиловцима поново је уништена, а мошти мученика оскрнављене. Ипак, из пепела је поново подигнут храм, као свједочанство вјере, истрајности и наде.
Данас, Пребиловци нису само мјесто туге –они су мјесто сабрања, молитве и снаге. Сваке године, на овај свети дан, народ се окупља да покаже да сјећање живи и да жртве нису заборављене.
Уз звона храма и молитву, послата је снажна порука:
Да два страдања у једном вијеку нису угасила огњишта наших домова и црквишта.
Аутор: Велибор Д Миливојевић
