Субота, март 7, 2026
spot_img
Home Вијести „Романинке“ изложиле богату понуду на осмомартовском базару – 057

„Романинке“ изложиле богату понуду на осмомартовском базару – 057

0
137

Чланице Удружења жена „Романинке“ Соколац данас и сутра, у сопственим просторијама, организују осмомартовски базар. Пажњу пролазника и посјетилаца привлачи богата понудa ручних радова, сувенира и цвјетних аранжмана.

Предсједница Удружења жена „Романинке“ Љиљана Гајевић  каже да је ријеч о базару који има дужу традицију.

Фото: Инфо центар Соколац

Ранијих година базар смо организовали на отвореном код градске фонтане, у Спортској дворани или неким другим мјестима јер нисмо имали властити простор. Захваљујући општини и начелнику Страхињи Башевићу, прошле године добиле смо простор, који смо уредиле онако како смо жељеле и ево имамо прилику да на једном мјесту радимо и представимо све оно што вриједно стварамо. Ту смо до 16.00 часова, а сутра поново отварамо наша врата на дан самог празника од 10.00 сати – истакла је Гајевић.

Она је подсјетила да су се „Романинке“ као удружење регистровале у фебруару прошле године и да њихови радови и активности прате сва важна дешавања у општини Соколац, али и у сусједним мјестима. Предсједница Удружења жена „Романинке“ Љиљана Гајевић је истакла да ускоро планирају организовати и радионицу за младе, како би научили основне вјештине ручног рада.

Фото: Инфо центар Соколац

Често кажем – ако ништа друго, нека науче барем дугме да пришију. Припремили смо материјал за радионицу. На шифону ћемо везти мотиве, а планирамо и израду торби од домаће вуне какве су се некада носиле на славама и свадбама. У њих су се стављале јабуке, гурабије и други дарови. Данас су ти обичаји измијењени, али наш циљ постојања је  да се традиција сачува и пренесе на млађе генерације. Често путујем у Праг па видим колико се уистину цијени ручни рад у свијету. Оно што смо ми некада бацали као старомодно, тамо се продаје за 120 или 200 евра. Сигурна сам да су хеклање и вез данас поново у моди, нарочито у прољеће. Зато вјерујем да ће и наша традиција поново добити мјесто које заслужује – прича Гајевићева.

Тренутно Удружење броји 12 сталних чланица, а има и оних које повремено долазе и укључују се у рад. Предсједница соколачког удружења жена Љиљана Гајевић истакла је да су, богатој понуди коју имају, посебну чар дали радови наше суграђанке Снежане Радовић.

Фото: Инфо центар Соколац

Она израђује слике и сувенире, али је данас имала добар разлог да изостане јер јој родитељи обиљежавају 50 година брака. Снежана ми је најближи сарадник и велика подршка, мада су све чланице заиста веома укључене у рад Удружења и дају свој немјерљив допринос. Све заједно договарамо и трудим се да направимо атмосферу као у породици. Када је тако, онда све иде лакше – и договор, и организација, и реализација. Чланарина је симболична, двадесет марака годишње. Али, настојимо на сваки начин да обезбиједимо сопствена средства – истакла је она и додала да су захваљујући подршци руководства општине и размијевању власнице изнајмљеног простора, данас су ту гдје јесу – на свом.

Гајевићева је истакала и да постоје неки планови да добију своје мјесто у „Романијској кући“ у изградњи, што би додатно допринијело њиховој репрезентативности, те додала да путем Туристичке организације Соколац прате активне конкурсе, на које би могле аплицирати своје пројекте и тако остварити неки прилив новца.

Милена Симић, чланица Удружења „Романинке“, бави се годинама ручним радом –  везе, хекла и плете.

Фото: Инфо центар Соколац

Све оно што се некада радило, ја и данас стварам. Овдје, у нашим просторијама, можете видјети јелек, блузу и сукњу који су дио народне ношње, затим прслук од домаће вуне, торбе, ткане торбе са Романије, као и платно украшено хеклањем – казала је Милена и није подсјетила да је својевремено радила за познате свјетске дизајнере.

У питању је Џорџ Стајлер, дизајнер српског поријекла из Америке. Са мном су на тим радовима учествовале и колегице Јована Арбиња и Мирјана Ђерић. Контакт са дизајнером смо оствариле још док је била жива Јелена Дундић, наша суграђанка. Он је некако пронашао Удружење, које је Јелена водила. Прво сам ја урадила један комад, а касније је тражио да урадимо и хаљине. Добиле смо сазнања да су јако брзо продане. Највише га привлаче етно мотиви, управо оно што потиче из наше традиције. Такође, недавно смо  радиле и за једну дизајнерку из Француске, која је жељела да користи домаћу вуну. За њу смо спремале џемпере, мантиле и друге комаде – рекла нам је Милена Симић.

Просторије Удружења жена налазе се у Улици Радомира Нешковића, а осмомартовски базар и сутра ће трајати до 16.00 часова.