Навршило се 85 година од формирања усташке творевине НДХ која је имала систем концентрационих логора од којих је најзлогласнији био Јасеновац гдје је убијено око пола милиона Срба, а цијеле српске породице угашене.
НДХ је била пуна логора, осим Јасеновца, ту су били Стара Градишка, Јадовно, Јастребарско, Госпић, вила „Лубурић“, Даница, Ливно, Доња Градина, Ђаково, Керестинец, Крушчица, Лепоглава, Лобор, Паг, Ступачиново, Тења и Цапраг.
Та творевина, основана на данашњи дан 1941. године, имала је расне законе и у њој су, осим Срба, прогањани и убијани Јевреји и Роми.
На чело НДХ постављен је поглавник Анте Павелић, који је основао усташки покрет. Био је фашиста и ратни злочинац. Послије рата побјегао је у иностранство.
Један од највећих заговорника прогона Срба био је министар образовања и вјере у НДХ Миле Будак. Након јавно изречених ставова о српском народу – покатоличавање, протјеривање и убијање Срба постаје национална политика.
Надзор над свим логорима у Јасеновцу Павелић је повјерио Вјекославу Максу Лубурићу који је ово мјесто патње и страдања заточених Срба, Јевреја и Рома повремено посјећивао и чинио такве злочне да су га чак и Нијемци окарактерисало као „ментално болесног“.
Макс Лубурић побјегао је из НДХ преко Аустрије у Шпанију, гдје је убијен у атентату који је, наводно, извршила тајна служба СФРЈ.
Војни суд СФРЈ осудио је Павелића у одсуству за ратне злочине, а умро је у Мадриду 1959. године од рана задобијених у атентату који је на њега двије године раније извршио Благоје Јововић.
Након слома нацизма цјелокупни врх усташке НДХ је побјегао, а многи историчари су износили доказе о „пацовским каналима“, којима су неки ватикански великодостојници помагали усташким политичким и војним функционерима да се склоне.
НДХ представља једну од најужаснијих творевина нацистичких власти у Европи током Другог свјетског рата.
