БиХ на више фронтова води правне битке да би зауставила сусједну Хрватску у намјери да на Трговској гори осване складиште радиоактивног отпада (РАО) из Нуклеарне електране (НЕ) „Кршко“, а након првог сучељавања ставова пред комитетом у Женеви већ се кују нове стратегије.
КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
- БиХ наставља правну борбу против намјере Хрватске да на Трговској гори складишти радиоактивни отпад из НЕ „Кршко“.
- Случај је разматран пред Комитетом ЕСПО конвенције у Женеви, а Хрватска је обавезана да достави писане одговоре на постављена питања.
- Представници БиХ тврде да Загреб није испоштовао све међународне процедуре и да није доставио студију утицаја на животну средину.
- У току је припрема нових иницијатива по Архуској и Бернској конвенцији.
- Циљ БиХ је да се Хрватској изрекне привремена мјера којом би били обустављени сви радови на Трговској гори.
- Стручњаци из БиХ упозоравају да би потенцијално складиште могло угрозити око 250.000 становника у сливу ријеке Уне.
Званични Загреб је власник половине НЕ „Кршко“ у Словенији и обавезан је да преузме половину отпада, због чега спроводи припреме за складиштење и то у непосредној близини границе са БиХ.
И док надлежни за ово питање у Хрватској тврде да се све ради у складу са прописима, да ће складишта бити сигурна и да не стоји бојазан за подручје око Уне, представници институција Српске и БиХ имају другачији став.
Упозорења о ризику за 250.000 становника
С ове стране границе упозоравају да нису добили ни студију утицаја, као један од кључних докумената у вези са намјерама да на простору бивше касарне „Черкезовац“ одлажу радиоактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво, а истрајни су у тврдњи да се доводи у опасност 250.000 живота у сливу ријеке Уне, који је и заштићено подручје.
С циљем да докажу да су у праву када то тврдње, цијели случај је изнесен и пред међународни Комитет ЕСПО конвенције, а стране су половином маја, по први пут, на тај начин, на једној од кључних адреса у Женеви, изнијела због чега су „за“, односно „против2 складиштења РАО на Трговској гору, уз саму границу БиХ и Хрватске код Новог Града.
Очекују се одговори Загреба
Прво суочавање пред тим Комитетом о прекограничном загађењу је, према тврдњама из делегације из БиХ, потврдило да Хрватска нема одговоре на мноштво питања те да није испоштовала сва правила и прописе.
Координатор стручних тимова у БиХ задужених за проблематику Трговске горе Борислав Бојић подсјећа да је ЕСПО комитет задужио званични Загреб да одговоре достави у писаној форми.
– Очекујемо писане одговоре Хрватске на које ћемо моћи дати мишљење. Они би требало да их већ до половине овог мјесеца доставе, а затим би их ЕСПО секретаријат требало да упути нама – изјавио је Бојић за „Глас“.
Припремају се нове међународне тужбе и иницијативе
У међувремену је приведена крају апликација која ће бити поднесена по Архушкој конвенцији, односно међународном споразуму којим се утврђују права у вези са животном средином. У тај дио су, додао је Бојић, укључени и Архус центра из Сарајева и Грин тим из Новог Града док су, што се тиче Берлинске конвенције, уз институције са свих нивоа власти и факултети из Бихаћа и Бањалуке.
– Настављамо даље користећи све могућности из потписаних међународних конвенција. Кад исцрпимо све и добијемо одређене одговоре, размотрићемо и друге опције о којима већ дискутујемо и са међународном експертском правном кућом Лаборд како поступати даље јер је евидентно да Хрватска крши међународне споразуме као што је евидентно да већ изводи одређене радове на Трговској гори. Не бих сада о појединостима – нагласио је Бојић.
Циљ је обустава радова на Трговској гори
Видљиво је, ипак, да Хрватска сада, што се види из порука након Женеве, као позива бх. страну да буде информисана о активностима које спроводе.
– То значи да мијењају приступ, али не значи да ми треба да престанемо са наших активностима. Ништа их не вјерујемо. Свјесни смо чињенице да неће одустати тако да предузимамо све потребне мјере како би могли да дођемо до циља. Први је да Хрватској буде изречена привремена мјера да обустави све радове на Трговској гори, а све остало ћемо видјети касније када видимо и резултате које ће моћи да понуди не само нама, него и међународној јавности у вези са истраживањима. Ми резултате имамо и знамо да по њима та локација није прихватљива за изградњу било које врсте отпада нити за то одлагање. Радимо организовано и смишљено – закључио је Бојић.
Истраживања с ове стране Уне показују да би објекат на Трговској гори имао далеко већи утицај на Српску и ФБиХ него на Хрватску.
Правна помоћ
Домаћим експертима и правницима у борби против намјера Хрватске да уз саму границу са БиХ одлаже тај отпад помаже и правна кућа из Француске. Ипак Хрватска је све ближе циљу да „Черкезовац“ преуреди у складиште за радиоактивни отпад из НЕ, што је недавно отворено потврдио и хрватски члан управе електране ријечима да ће Словенија половину отпада одлагати у Врбини, уз саму електрану, а Хрватска на Трговској гори до 2028.
