Када кажемо идентитет, најчешће помислимо на одговор на једноставно питање: ко сам ја? Ипак, одговор никада није сасвим једноставан. Човјек истовремено припада породици, професији, генерацији, култури и различитим друштвеним групама. Поред тога, данас готово свако има и свој дигитални идентитет, док компаније и организације граде посебан пословни и визуелни идентитет.
Идентитет није једна непромјењива особина. Заправо, представља скуп улога, вриједности, искустава и симбола помоћу којих видимо себе и представљамо се другима. Прочитајте више.
Лични идентитет
Лични идентитет обухвата све оно по чему себе доживљавамо као јединствену особу. У њега улазе карактер, увјерења, животни циљеви, успомене, таленти, страхови и начин на који доносимо одлуке.
Не формира се одједном, већ се развија током цијелог живота. Искуства из дјетињства, односи са блиским људима, образовање, успјеси и неуспјеси постепено утичу на слику коју имамо о себи.
Зрео лични идентитет не значи да човјек никада не мијења мишљење. Напротив, он подразумијева способност да се развијамо, а да притом не изгубимо основне вриједности које нас одређују.
Породични идентитет
Породица је прва заједница у којој учимо ко смо и гдје припадамо. Породични идентитет стварају заједничке приче, презиме, обичаји, празници, начин комуникације и вриједности које се преносе са једне генерације на другу.
Неке породице себе доживљавају као вриједне и предузимљиве, друге као традиционалне, образоване, гостопримљиве или снажно повезане. Такве представе могу охрабрити појединца, али га понекад могу и ограничити уколико осјећа да мора испунити очекивања која нису у складу са његовим жељама.
Зато је важно да човјек поштује породично насљеђе, али и да изгради сопствени пут.
Друштвени идентитет
Друштвени идентитет настаје из припадности различитим групама. Можемо се препознавати као становници одређеног града, припадници једне генерације, навијачиклуба, чланови удружења или дио професионалне заједнице. Ова врста идентитета пружа осјећај припадности и сигурности. Људи природно траже заједнице у којима дијеле интересовања, ставове или циљеве са другима.
Проблем настаје када припадност једној групи постане разлог за потцјењивање свих осталих. Здрав друштвени идентитет омогућава нам да будемо поносни на своју заједницу, а да истовремено поштујемо различитост.
Културни и национални идентитет
Језик, историја, музика, књижевност, вјера, кухиња и обичаји представљају важне дијелове културног идентитета. Они повезују појединца са широм заједницом и стварају осјећај континуитета кроз вријеме.
Културни идентитет посебно долази до изражаја када људи живе далеко од мјеста у којем су рођени. Тада традиционална јела, празници, пјесме или матерњи језик добијају још већи значај. Наравно, културни идентитет не мора бити затворен. Може бити стабилан и препознатљив, а истовремено отворен за нова искуства, утицаје и сусрете са другим културама.
Професионални идентитет
Посао није само начин зарађивања новца. За многе људе професија постаје важан дио слике о себи. Љекар, наставник, занатлија, програмер, умјетник или предузетник често развијају посебан начин размишљања, комуникације и рјешавања проблема.
Професионални идентитет гради се знањем, искуством, одговорношћу и односом према колегама и клијентима. Није одређен само називом радног мјеста, већ и питањем на који начин обављамо свој посао. Добар професионалац временом постаје препознатљив по поузданости, стручности и досљедности, а не само по дипломама и титулама.
Дигитални идентитет
Дигитални идентитет чини све оно што се о нама може пронаћи на интернету: профили на друштвеним мрежама, фотографије, коментари, текстови, пословне странице и резултати претраге. Дакле, може бити пажљиво изграђен, али може настати и без јасне намјере. Једна непромишљена објава понекад остаје доступна годинама и утиче на то како нас виде послодавци, клијенти или пословни партнери.
Зато је важно да дигитално присуство буде усклађено са стварним вриједностима и понашањем. Аутентичност не значи да морамо објављивати сваки детаљ приватног живота, већ да оно што приказујемо не буде у потпуној супротности са оним што заиста јесмо.
Пословни и визуелни идентитет
И компаније имају свој идентитет, који обухвата назив, мисију, вриједности, начин комуникације, однос према запосленима и искуство које пружају купцима.
Визуелни дио идентитета чине логотип, боје, типографија, амбалажа, уређење простора, веб-страница и разноврстан рекламни материјал са препознатљивим обиљежјима бренда. Међутим, сама графика није довољна. Ако компанија обећава квалитет и поузданост, а купци добијају лошу услугу, визуелна препознатљивост неће створити повјерење. Снажан пословни идентитет настаје када су изглед, поруке и стварно понашање организације међусобно усклађени.
Идентитет се гради, али и мијења
Различите врсте идентитета међусобно се прожимају. Породично васпитање може утицати на професионалне одлуке, културна припадност на начин комуникације, а дигитално присуство на пословне прилике.
Током живота неки дијелови идентитета постају важнији, док други губе значај. Промјена професије, пресељење, родитељство или сусрет са новом културом могу промијенити начин на који доживљавамо себе.
Циљ је да различите улоге које имамо не буду у сталном сукобу. Када знамо које су наше основне вриједности, лакше повезујемо лични, друштвени, професионални и дигитални идентитет у складну цјелину.
На крају, идентитет није само оно што говоримо о себи. Најјасније види у изборима које правимо, начину на који се односимо према другима и трагу који остављамо у заједници.
Пише: Србијанка Станковић
