У просторијама „Романијапутева“ синоћ је одржана представа „ЊКВ“, која доноси причу о животу принца Ђорђа Карађорђевића, са фокусом на његових 16 година проведених на психијатријском лијечењу. Ријеч је о историјско-едукативној драми, у којој главне улоге тумаче србијански глумци: Александар Стојић и Владимир Тешовић. Текст потписује Урош Чупић, а режију Михајло Лаптошевић Организатор овог културног догађаја била је Устнова за културу „Перо Косорић“ Соколац.
Принц Ђорђе П. Карађорђевић био је старији син српског краља Петра Првог и Зорке, ћерке црногорског краља Николе Првог. Рођен је на Цетињу и име је добио по свом прадеди Карађорђу. Његов живот био је специфичан и помало заборављен, па се за њега везују многе контроверзе. Управо о томе говори ова историјска драма, у којој се фокус ставља на 16 година живота проведених у психијатријској установи у Топоници.
Александар Стојић, који тумачи лик принца Ђорђа, казао је да је представа изашла 2024. године.
–Рад на њој је трајао око годину дана, а поред припрема у позоришту, обухватао је и историјско истраживање по разним архивима и списима који су остали иза принца. Ова прича је више за филм јер би могло штошта више и боље да се прикаже, али како ми то кажемо филм је скупа играчка. Представа има историјско-едукативни сегмент, који гледаоце може да упозна са самом личношћу Ђорђа Карађорђевића, његовим животом и делом. Представу смо играли око 35 пута до сада. Изашла је у Академском позоришту „Крсманац“, најстаријем позоришту у Београду, а како је расла пребацили смо се у Театар Вук – додао је он.
Глумац нам је открио и на којим чињеницама је стварана представа те колико је дијелова истина, а колико фикција.
–Све што је драмски одрађено да би добило облик јесте крај и елемент два лекара која смо спојили у једну личност. Фикција је сами крај, а све остало је базирано на стварним историјским чињеницама, по аутобиографском роману који је написао „Истина о моме животу“, на списима које смо нашли у Народној библиотеци Србије, на неким адвокатским одбранама и наравно све је умеће драматурга Уроша Чупића, који је прошле године освојио Стеријину награду за најбољу драму – навео је Стојић.
Питали смо га колико је тешко било ући у лик Ђорђа Петровића.
–Немамо његове живе снимке и не знамо како је разговарао, причао, понашао. Морао сам да измаштам и изградим ту личност на основу онога што сам прочитао о њему, што је он сам писао о себи и свом карактеру. Али, наравно лик није само оно што говори о себи, већ и што други говоре о њему. Тако да није било нимало лако и могу рећи да сам дао неко своје виђење. Ми смо се трудили да осветлимо неки други дио историје који је остао заборављен – рекао је глумац Александар Стојић.
Стојић се осврнуо на гостовања у Републици Српској.
–Постоје неке тенденције и приче да за празник Светог Василија наступимо у Требињу, па ћемо видети. Прошле године наступили смо у више градова Републике Српске, тамо да мало помало ширимо културу са народом са друге стране Дрине. Мада цела екипа представе сматра да Дрина није граница већ да спаја свој народ са двије обале – поручио је он.
В.д. директор Установе за културу „Перо Косорић“ Жана Подинић рекла је да је ово само један у низу културних дешавања, коју организују са циљем богаћења културног живота у Сокоцу.
–Ради се о једној интересантној и историјски значајној теми. Поред тога што је намијењена одраслима, могу је погледати и старији основци и средњошколци. Стога смо упутили позив директорима школа да анимирају ученике да нам се придруже. Соколачка установа за културу наставља истим темпом, тако да већ 11. маја угостићемо глумца Драгана Маринковића, такође у „Романијапутевима“. Да није овог предузећа, остали би ускраћени за бројна културна дешавања, заиста сваки пут нам изађу у сусрет и са сојим особљем помогну у организацији, стога им се великодушно захваљујемо – изјавила је Подонићева.
Дуо-драма ЊКВ односно Његово краљевско височанство подсјећа нас на индивидуалну борбу коју сваки човјек у неком раздобљу живота води са самим собом, као и о неправди која каткад може да дође од стране оних којима највише вјерујемо, и показује нам колико снаге и стрпљења је потребно човјеку да у борби за истину остане истрајан.
