Новосађани су се окупили код Жељезничке станице како би одали почаст за 16 настрадалих у паду надстрешнице 1. новембра 2024. године.
Грађани су се окупили већ око 10 часова на раскрсници код Меркатора. Потом су се упутили у шетњу до Жељезничке станице, преноси портал 021.
Студенти су направили нова срца од стиропора са именима 16 жртава. Претходна су била постављена на ограду испред Жељезничке станице, али су у међувремену оштећена.
У 11.52 часова одржана је шеснаестоминутна тишина којом су окупљени одали почаст настрадалима.
Чекајући правду за жртве пада надстрешнице: Седамнаест мјесеци од трагедије, без правоснажно потврђене оптужнице
Како је Инсајдер писао почетком априла, годину и пет мјесеци од пада надстрешнице и даље нико није кривично одговарао за трагичан пад надстрешнице који је довео до погибије шеснаест људи.
Од три кривичне истраге које се, директно или индиректно баве овим догађајем, ниједна није правоснажно потврђена, што значи да се и даље не зна да ли ће и када почети суђење.
Пад надстрешнице је значајно пореметио политички статус кво, али је овај догађај учинио мало тога да разбије инертност правосуђа. Из догађаја су проистекле три истраге, али ниједна седамнаест мјесеци касније није резултовала правоснажно потврђеном оптужницом.
Први предмет покренуло је Више тужилаштво у Новом Саду, а односио се директно на пропусте у реконструкцији који су довели до пада надстрешнице. Највише пажње привукло је привођење бившег министра грађевине Горана Весића, његове помоћнице Аните Димоски, некадашње директорке
„Инфраструктура Жељезнице“ Јелене Танасковић и њеног претходника на том мјесту Небојше Шурлана. Укупно, тринаест људи је било иницијално осумњичено због кривичног дјела изазивање опште опасности.
Ипак, хапшење осумњичених је био тек почетак правне заврзламе у овом предмету. Тужилаштво је најприје подигло оптужницу на самом крају 2024. године, да би је суд вратио на допуну 12. марта наредне године. Тужилаштву је било потребно око пола године да допуни истрагу, а најзначајнији обрт услиједио је крајем прошле године када је Виши суд првостепено потврдио оптужницу, али је из ње изоставио Весића, Димоски и Танасковић, као и троје инжењера.
Ванпретресно вијеће Вишег суда у Новом Саду је у детаљном саопштењу истакло да је одлуку о одустајању од гоњења за шесторо оптужених донијело због недостатка доказа који би показали оправдану сумњу да су починили дјело за које се терете. Суд је навео да су „детаљно и савјесно анализирали све релевантне околности“, напомињући да је тужилаштво подигло оптужницу након „само 38 дана истраге“.
На ово рјешење о потврђивању оптужнице поднесене су жалбе Апелационом суду у Новом Саду, а већ три мјесеца нема никаквих информација о томе када би овај суд могао да одлучи. Уколико би суд потврдио првостепено рјешење, оптужница би постала правоснажна и услиједило би суђење. Међутим, суд исто тако има могућност да оптужницу врати на допуну.
Из Вишег суда у Новом Саду су за Инсајдер потврдили да се предмет тренутно налази у Апелационом суду ради одлучивања о жалбама. Они су истакли да законом није прописан рок за одлучивање о жалби на рјешење о потврђивању оптужнице, али да се на овај случај примјењује члан Законика о кривичном поступку који за одлучивање о жалби на рјешење прописује рок од 30 дана.
По члану ЗКП-а на који се реферишу у Вишем суду, другостепени орган има рок од 30 дана, од дана пријема рјешења, да о њему одлучи. Апелациони суд у Новом Саду је саопштио да је 6. марта примио предмет Вишег суда.
„У Апелационом суду у Новом Саду формиран је предмет и додијељен у рад поступајућем судији према годишњем распореду рада послова у суду. Узимајући у обзир озбиљност и сложеност предмета одлука ће бити донесена у примјереном року“, навели су из Апелационог суда.
Оптужницу подигло једно, списи у другом тужилаштву
Овај пут од потврђивања оптужнице до враћања прошао је и предмет који се водио пред Вишим тужилаштвом у Београду. Истрага београдског ВЈТ-а се фокусирала на три особе – Слободанку Катанић, менаџерку у компанији „Инфраструктуре Жељезнице“, Милутина Савовића, предсједника Комисије за технички преглед новосадске станице и чланицу комисије Биљану Крстић.
Више тужилаштво је подигло оптужницу против њих троје, оптужујући их за кривично дјело несавјестан рад, злоупотребу службеног положаја и тешко дјело против опште сигурности, а убрзо је Виши суд у Београду оптужницу потврдио. Међутим, прије мјесец и по дана Апелациони суд у Београду је по други пут вратио рјешење Вишем суду. У образложењу је наведено да суд није утврдио да је оптужницу поднио овлашћени тужилац.
Читав ток овог предмета био је обиљежен сукобом надлежности унутар тужилаштва. Оптужницу је иницијално у марту прошле године подигло Више тужилаштво у Београду, али је Врховно тужилаштво наложило да се списи предмета прослиједе Јавном тужилаштву за организовани криминал.
Напуштање Ударне групе
А управо у Јавном тужилаштву за организовани криминал (ТОК) покренута је трећа истрага која се индиректно бави падом надстрешнице. Истрага ТОК-а концентрисана је на коруптивне радње везане за пројекат модернизације жељезнице, у склопу којег је реновирана и Жељезничка станица у Новом Саду.
У августу прошле године тужилаштво је донијело наредбу о спровођењу истраге, а истрага је обухватила 14 особа. Међу осумњиченима нашли су се и бивши министри Горан Весић и Томислав Момировић, запослене у Министарству грађевине Анита Димоски и Слободанка Катанић, као и Небојша Шурлан.
Они се терете да су оштетили буџет Србије за више од 115 милиона долара, а да су кинеском извођачу радова „ЦРИЦ-ЦЦЦЦ“ прибавили имовинску корист од најмање 18,7 милиона долара.
„Закључивањем Анекса 1 Комерцијалног уговора, Споразума 1, те Анекса 2, 3 и 4 Комерцијалног уговора осумњичени Момировић, Весић, Димоски, Шурлан и Катанић су омогућили да извођач ЦРИЦ – ЦЦЦЦ према финансијеру и инвеститору до сада укупно фактурише вриједност изведених радова на пројекту у износу од 1.214.100.460,43 долара, као и да изведе додатне радове за које је преузета обавеза накнадног плаћања по фактурисању у вриједности од 64.258.060,00 долара, чиме су извођачу ЦРИЦ – ЦЦЦЦ прибавили имовинску корист, у до сада утврђеној вриједности од најмање 18.759.287 долара, а буџету Републике Србије нанијели штету у износу од 115.558.520,43 долара“, навели су из ТОК-а.
Суд је приведенима одредио притвор, с тим да је Весић у тренутку доношења наредбе био на болничком лијечењу, али је свима по протеку шест мјесеци од покретања истраге по сили закона притвор укинут.
Осам мјесеци касније, истрага и даље није резултовала оптужницом. Дио разлога несумњиво лежи у чињеници да су, како је саопштио ТОК, представници МУП-а, пореске полиције и других државних органа напустили Ударну групу тужилаштва које се бавило форензичком истрагом финансијских малверзација.
