Обиљежавање 65 година од оснивања соколачке средње школе протекло је емотивно – сусрети са драгим људима, сјећање на безбрижно доба и младалачки занос.
Овај догађај окупио је велики број званица, а посебну пажњу привукли су ученици прве генерације Гимназије у Сокоцу. Међу њима је Добро Боровчанин, човјек који је у овој образовној установи стекао знање, провео радни стаж и изашао у пензију.
–Животни пут наше прве генерације био је тежак. Гимназија је основана 31.августа 1961. године. Било нас је уписано око 35, а касније су се појавили занати па нас је остало у разреду 25. Углавном сви су по завшетку уписали факултете, али најважније је што смо сви постали добри људи. Ја сам наконсредње школе уписао германистику, а по дипломирању запослио се у соколачкој средњој школи и ту дочекао пензију – истакао је Боровчанин.
О квалитету образовања најбоље говоре бивши ученици који су знање стицали управо у средњој школи у Сокоцу. Данас су то академици, универзитетски професори, љекари, ињжењери. Ново Пржуљ, академик у области биолошких наука, универзитетски професор и научни савјетник, припадао је 11. генерацији матураната.
–Живот у Сокоцу се дијелио до оснивања и послије оснивања Гимназије, не само културни, већ привреди и друштвени. Што се тиче успомена, школовање и другарство се памте за цијели живот. Често се позивам на Андрића, па кажем да сам Романију и Гимназију напустио, али оне никада нису изашле из моје душе. Данас, послије толико времена, док присуствујем овој свечаности, осјећам трему и узбуђење, али и понос јер је ова школа изњедрила велики број учених људи који широм свијета развијају привреду и науку. Мислим да сви треба да будемо поносни на ову школу и настојимо да што више ученика иде у њу, јер је Гимназија у то прошло вријеме била боља него данас неке високошколске установе – казао је Пржуљ.
Средње образовање у Сокоцу стекао је и данашњи угледни доктор физичких наука, универзитетски професор и научни савјетник у области физике Жељко Пржуљ.
–Године 1981. уписао сам смјер машински техничар у соколачкој средњој школи. Била је то трећа генерација усмјереног образовања и овај смјер су уписивали најбољи ђаци. У међувремену УНИС је правио фабрику, што је била перспектива ондашњег живота. Међутим, ја сам се касније одмакао од машинских предмета и одлучио се за физику, коју сам дипломирао на Факултету у Сарајеву. Псослије сам завршио постдипломске студије и докторирао у Београду. Тренутно радим у Институту за нуклеарне науке у Винчи и редовни сам профсор на Електротехничком факултету у Источном Сарајеву. Иначе, често долазим у Соколац, дружим се са својом генерацијом колико је год то могуће. Заиста ме вежу лијепе успомене за завичај, конкретно мислећи и на средоњошколске дане. Од предавача памтим Миодрага Шупељаковића, који нам је био разредни старјешина, све професоре математике – Грајића, Ногоштића, Баџа Ивановића, професора физике Недељка Прелића, професорицу руског језика Петру Делић, професора српског језика покојног Марка Симића, Груја Бјековића који је био директор, а физичко нам предавао како смо га звали Приша Радић. Можда сам некога прескочио, ипак је прошло 40 година, али је било пријатно неке од њих срести на овом јубилеју – рекао је он новинарима.
Миљан Вучетић завршио је средњошколско образовање 2003. године, дипломирао је 2008. године на Саобраћајном факултету у Београду, када је проглашен за најбољег студента од оснивања те високошколске установе. У 28. години одбранио је докторску дисертацију на Факултету организационих наука у Београду и важи за најмлађег доктора наука са ових простора.
–Честитам велики јубилеј Средњошколском центру „Василије Острошки“. Шездесет пет година рада није само улагање у образовање, већ подразумијева труд и одрастање генерација које су управо ту провеле значајне године живота. Као што знамо, образовање није само памћење чињеница и учење одговора, већ је много шири и комплекснији процес. То је фактички обликовање људи и њихових карактера те могућности и способности да критички и креативно размишљају. Због тога је улога средње школе била веома значајна све ово вријеме, а можда је данас она још важнија и доминантнија због свих технолошких промјена које се дешавају и рапидног утицаја на свакодневницу. У школи се данас трага за истином, а до истине се не долази само наметањем силе, већ откривањем знања. Дефинитивно, иза средњошколског центра је велики траг, јер су генерације професора и ученика изградиле његов имиџ. Руководству и запосленима у школи бих пожелио да у наредном периоду остану посвећени промоцији знања, заједништва и животног пута. Што се мог професионалног пута тиче, послије средње школе отишао сам у Београд на студије, гдје сам и докторирао. Тамо тренутно радим и предајем на факултетима. Драго ми је што сам позван као гост да будем дио ове лијепе манифестације – рекао нам је Вучетић.
Директорица СШЦ Василије Острошки Соколац Дана Мумовић казала је да је велика част обиљежавати јубилеј са оваквим скупом људи.
–У програму је презентована књига „Времеплов Средње школе Соколац“. Видео презентацију о дугогодишњем путу наше школе припремио је професор информатике и рачунарства Дејан Боровчанин. Програм су обогатиле рецитације и музички садржај, као и хор, који су припремили бивши и садашњи ученици. Међу гостима, посебно бих истакла ученике прве генерације Гимназије, али и изузетно великих број академика и учених људи, који су прошли управо кроз нашу школу – додала је она.
Књигу „Времеплов Средње школе Соколац“, која је представљена на свечаној академији, приредила је професорица српског језика и књижевности Сузана Пржуљ.
–Књигу, али и сам јубилеј, доживљавам као свилену нит која треба да повеже све генерације. Сврха настанка књиге је да се промовише школа, а ради се о хроници која обухвата период од оснивања соколачке средње школе до данас 2026. Обухваћени су најважнији моменти у животу школе, не искључујући друштвени контекст и разне изазове кроз које је пролазила, али наставила са радом у најтежим околностима и преживјела их – изјавила је професорица Пржуљ.
У поетско-музичком дијелу програма учествовали су садашњи и некадашњи средњошколци, који су, препознајући значај овог јубилеја, пристигли из Београда, Новог Сада, Бањалуке и Источног Сарајева. Својим наступима оживјели су дух заједништва и подсјетили да соколачка средња школа није само мјесто стицања знања, већ и темељ животних прича, пријатељстава и успјеха.
Јубилеј је још једном потврдио да Соколац с правом носи епитет средине која је изњедрила бројне успјешне и признате људе, који широм свијета са поносом носе име свог завичаја. Остаје вјера да ће и будуће генерације наставити тим путем – чувајући традицију, градећи знање и стварајући нове разлоге за понос.
