Монодрама „Лајфкоуч“ у извођењу глумца Драгана Маринковића Маце изведена је синоћ у Сокоцу пред препуном салом салона „Романијапутева“. Ријеч је о представи која кроз хумор, сатиру и снажне емоције критички осликава савремено друштво у којем су морал, поштење и љубав потиснути пред наметнутим вриједностима и ужурбаним начином живота. „Лајфкоуч“ је много више од позоришне представе – то је дијагноза времена у којем живимо, али и позив човјеку да се пробуди и преиспита свијет око себе.
Организатор догађаја била је Установа за културу „Перо Косорић“ Соколац, а интересовање публике било је толико да се тражило мјесто више.
Драган Маринковић Маца је на себи својствен, непосредан и препознатљив начин дао омаж свему што нас окружује и што данас називамо животом.
– Ролеркостер емоција, све кореспондира са садашњошћу. Имао сам потребу да дам омаж овим временима у којима је све ненормално постало нормално. Покушао сам да дам свој лични печат свему што се дешава, јер је лијепо имати прилику да кажеш своје мишљење. Стално нас бомбардују неким новим стварима, новим страховима и темама. У суштини, све је то систем и једна велика игра. Представа је емотивна, револуционарна, катарзична и духовита. Као театар потпуно је другачија – не гасе се свјетла, сви се гледамо у очи, као на неком јавном часу. Људи је воле и дешавало се да ме зову и десет дана након гледања, колико јак утисак оставља – казао је Маца.
Он додаје да је идеја за настанак представе дошла спонтано, као реакција на свакодневицу у којој човјек све теже успијева да сачува мир и здрав разум.
– Да ли смо комични у својој трагичности или трагични у својој комичности, суштина је да су наши животи данас постали трагикомични. Ово превазилази све границе, сваки дан је нека нова борба. Некад је све то духовито, али врло често и болно – навео је глумац.
Представу „Лајфкоуч“ у посљедњих неколико мјесеци погледао је велики број људи широм региона, а Маци је ово било друго гостовање у Сокоцу.
– Од 1. фебруара и извођења у Београду готово да не стајем. Још један дан сам у Босни, а онда идем на фестивал у Њемачкој. И даље се понекад игра представа „Каква ти је жена, такав ти је живот“, са којом смо се дружили у Сокоцу прије неколико година. Знам да волите театар и велико ми је задовољство поново бити пред дивном соколачком публиком – рекао је он.
Говорећи о новим пројектима, Маца истиче да пажљиво ангажмане.
– Има неких позива за серије, али све то пажљиво бирам. Радим и наставак представе „Каква ти је жена, такав ти је живот“. Времена су турбулентна, али инспирације и стваралаштва, срећом, не недостаје.
У мору различитих јавних личности и трендова који данас доминирају медијским простором, Маца каже да нема потребу да се доказује нити бори за своје мјесто.
– По вокацији сам глумац и редитељ и то је мој примарни позив, али Маца је бренд шоубизниса. Радио сам разне пројекте, попут „Пиле и Маца шоу“, али себе никада нисам доживљавао као естрадног човјека. Свједоци смо колико има неких чудних људи и жена, који данас служе за примјер, а некада су такви били стријељани за примјер. Умјетници су постали безначајни, славимо културу празнине и изглед, а не поруку и суштину. Вриједности су потпуно изврнуте. Тешко је када немаш никога иза себе, али мене то не оптерећује, јер имам Бога уз себе и то ми је довољно. Кроз живот се водим оном старом – своје волим, а туђе поштујем – поручио је он.
Дитректорица Установе за културу „Перо Косорић“ Соколац Жана Подинић истакла је задовољство одзивом публике те додала да је ово још један доказ колико су Сокочани жељни оваквих дешавања.
–Ово је нешто мало другачије од досадашњих представа, доводи и до смијеха али и до суза. Реакције код публике биле су одличне, што нам је подстрек да наставимо овако да радимо, па видјећемо да ли ћемо успјети да превазиђемо гледаност Маце. Хвала предузећу „Романијапутеви“ за простор и хвала свима који прате наш рад – поручила је Подонићева.
Судећи по реакцијама публике и дугим аплаузима, „Лајфкоуч“ је у Сокоцу оставио дубок утисак, подсјетивши да позориште и даље има снагу да нас истовремено насмије, потресе и натјера да се замислимо над временом у којем живимо.
