Српски језик је 28. маја 1834. године признат као службени у преписци са турским властима, која је до тада вођена искључиво на турском језику.
Кнез Милош Обреновић претходно је вратио једно писмо турског везира и поручио: „Ево Вам шаљем писмо натраг и препоручујем да га отворите и на српски преведете, па да ми онда овамо пошаљете“.
Послије тога преписка са турским властима обављана је на српском језику.
Српски језик припада словенској групи језика, која је у породици индоевропских језика.
Српски језик је званични у Србији и БиХ, а био је и у Црној Гори /говори га већина црногорских држављана/. Такође је мањински језик у државама Централне и Источне Европе.
За српски језик је карактеристична двоазбучност – српска ћирилица /приоритетно српско писмо/ и српска латиница, коју су реформисали Вук Караџић и Ђура Даничић.
