У Љубогошти код Пала данас је, у оквиру манифестације „Сјећање на јуни 1992“, служен помен и положени су вијенци на споменик за 20 бораца из тог мјеста погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Јасна Лазаревић Гавриловић, предсједник Предсједништва Борачке организације општине Пале, која је и организатор ове манифестације, рекла је да је већина тихборац погинула 4. јула 1992. године на Жепи.
Према њеним ријечима, тај дан ће остатиупамћен као један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји Пала.
Ипак, додала је она, не смијемо заборавити ни борце који су погинули на другим ратиштима.
– Сви они су наши хероји који су своје животе уградили у темеље Републике Српске и зато је важно да их се сјећамо и одајемо им дужно поштовање – изјавила је она, а пренијела Срна.
Гавриловићева је навела да се парастосима за погинуле борце Љубоггоште сваке године присуствује све више људи што показује да култура сјећања заузима важно мјесто у животу српског народа.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић навео је да је крај маја и почетак јуна период када се обиљежавају најтрагичнији датуми за народ овог краја и за борце Војске Републике Српске у протеклом рату.
Како је истакао, ови датуми се памте као симбол првих борби и страдања српских бораца.
– Ови догађаји показују да је борба српског народа на овим просторима имала одбрамбени карактер, да су људи бранили своја огњишта, своје породице и право на опстанак и да никада нису нападали – већ стали у заштиту свога народа – рекао је он.
Он се захвалио Борачкој организацији Пале, која истрајно његује културу сјећања и памћења.
– Наша је обавеза да чувамо успомену на страдале и да млађим генерацијама преносимо истину о њиховој жртви. Они су своје животе дали да бисмо ми данас живјели у слободи и миру и њихова жртва никада не смије бити заборављена – поручио је Ћосић.
Бранка Вуковић, којој су у рату страдали супруг и брат, кроз сузе је поручила да породицама погинулих највише значи то што њихови најмилији нису заборављени, те да бол никада не пролази.
– На споменику је уписано име мог супруга, а изгубила сам и брата Петра Пандуревића – рекла је Вуковићева.
