Битка на Кошарама, једна од најтежих у новијој српској историји, завршена је на данашњи дан прије 27 година.
Борба на југословенско-албанској граници, на караули Кошаре, сматра се симболом херојства, пожртвовања и отпора младих војника који су бранили територију земље у неравноправним условима.
Трајала је 67 дана,
Почела је 9. априла 1999. године и трајала 67 дана, а у борбама за одбрану отаџбине погнуло је 108 војника.
Ова битка се сматра највећом у новијој српској историји у којој је нешто више од 1.000 српских војника, без довољно муниције, бранило отаџбину од напада снага које су бројале од 5.000 до 6.000 Албанаца и њихових помагача.
Највећи број српских снага на Кошарама чинили су војници на редовном одслужењу војног рока просјечне доби од 19 до 20 година, а борили су се и Срби добровољци из иностранства, те козаци.
Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије. ОВК је заузела караулу, али није успјела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада.
Тај гранични појас био је од кључног значаја, јер је представљао могући коридор за копнени упад терориста ОВК са територије Албаније на Косово и Метохију.
У нападу на Кошаре учествовале су и Оружане снаге Албаније које су артиљеријском ватром пружале подршку терористима на терену, као и летјелице Сјеверноатлантске алијансе које су константно извиђале и бомбардовале положаје Војске Југославије и вршиле корекцију артиљеријске ватре.
