Православље је вјера која прима оне који након трагања – закуцају на њена врата.Колумбијци пронашли мир у православној традицији.
Ово поручује протосинђел Симеон (Симон) Лопез, рођени Колумбијац, старешина парохије Свете Тројице СПЦ у Медељину.
На Богојављење је шесторо младих Колумбијаца примило православље.
У разговору за Интернет портал РТС-а, отац Симеон каже да ће бити још крштења у овој јужноамеричкој земљи, али и открива како је он пронашао вјеру, како је исповиједати је у граду који је синоним за Пабла Ескобара и с којим проблемима се сусреће у свакодневним дужностима мисионара СПЦ у Колумбији.
Нови вјерници и њихов пут до Цркве
Српска православна црква је од 19. јануара и Богојављења богатија за још шесторо вјерника у Јужној Америци. На 1.310 метара надморске висине, у граду Бело код Медељина, у провинција Антиокија, једна дјевојка и петорица младих Колумбијаца добили су нова имена и како су поручили – пронашли свој мир у вјери и традицији „који се као благо чувају вјековима“.
На крштењу, један од младића је узео име Јустин, по српском свецу Јустину Поповићу, двојица име Естебан (Стефану Првомученику), затим имена Ана и Хоакин, по родитељима Богородице Марије, као и име Сантјаго (Свети Јаков), по првом епископу у Јерусалиму.
– То је била православна вјера у дијалогу са колумбијским пејзажом. Молитве на шпанском уздизале су се и мијешале са ваздухом овог планинског вијенца. Њихово путовање се не завршава у крстионици – оно тек почиње. А њихов долазак је најречитији доказ да свјетлост Богојављења наставља да сија, привлачећи оне који искрена срца траже истину – почиње разговор за Интернет портал РТС-а протосинђел Симеон Лопез, рођени Колумбијац и једини мисионар Српске православне цркве у овој земљи.
Оно што повезује ових шесторо младих који су се крстили, јесте да су сви дошли у Цркву сопственом потрагом. Почели су да траже преко интернета. Неки су посјетили друге цркве које се називају хришћанским, али које су секте, и почели су да траже на различите начине гдје би могли да препознају своју вјеру или гдје би могли да је хране. И дошли су у нашу Цркву – каже протосинђел Симеон.
Објашњава да је катехуменат – процес припреме за крштење – трајао између шест и осам мјесеци тако што би се сваког четвртка окупљали и он би им држао часове о хришћанству.
Додаје да је првих шесторо крштених православаца само дио групе од 18 младих Колумбијаца који се спремају за тај чин.
– То су млади који већ знају шта је православна црква, већ практикују пост, што је једна од најтежих ствари за нас западњаке. Нека од правила и литургијских норми или искустава вјере јесу пост, молитва, послушност, активно учешће у литургијским службама и испуњавање заповијести честе исповијести… Све су то знаци, симболи норми – начина живота који нас чине истинским хришћанима и који су праксе наше православне вјере – наглашава овај свештеник који је и сам примио православље када је имао 22 године.
Пут оца Симеона Лопеза: Од Колумбије до Острога
По професији психолог, православље је упознао „чистом случајношћу“.
– Пожелио сам да започнем потрагу за вјером у коју бих могао да вјерујем и да је практикујем. Руски путник ме је увео у вјеру причама о оцима из пустиње, па сам се површно упознао и о православној цркви. Ту је код мене почео мали ‘калваријум – присјећа се отац Симеон.
У жељи да сазна више, обраћао се православним заједницама на тлу Јужне Америке, а одговор је добио од свештеника СПЦ из Аргентине. Брзо је договорено да посјети ову земљу и разговара са митрополитом Амфилохијем, оснивачем Епархије буеносајреске и јужноцентралноамеричке СПЦ.
– Са њим почињем да откривам и упознајем прелијепу вјеру која је православна црква – каже отац Симеон.
Након тога одлази у Црну Гору, гдје је прво боравио у манастиру Петар Цетињски гдје се замонашује, а први монашки чин добија у манастиру Острог, гдје је служио.
– У Колумбију сам се вратио јула 2014. као јеромонах да отворим православну мисију патријарха српског овдје, у мом родном граду Медељину – открива.
Медељин данас: Борба против стигме и ширење вјере
Бело – „варошица“ од пола милиона становника гдје је крштено шесторо Колумбијаца надомак је Медељина – града који се од осамдесетих година прошлог вијека повезује са једним од најмоћнијих шефова јужноамеричких картела дроге – Паблом Ескобаром. Ескобар је убијен 1993, а отац Симеон каже да памти насиље из тог периода, али да се та „историја“ све више заборавља.
– Нажалост, наша земља и наш град имају ту стигму, ту ‘етикету’ да нас упоређују или нас доводе у везу са Паблом Ескобаром. Он је био једна личност која је постојала у осамдесетим годинама и то је све – каже.
Рођен у вријеме када је Ескобар био на врхунцу моћи, отац Симеон памти насиље на улицама Медељина, али и дан када је Ескобар убијен. Ипак, наглашава да је овај колумбијски град заборавио ту прошлост и окренуо се будућности.
– Има још људи који га памте, али то су углавном странци који долазе и траже можда ту референцу на Пабла Ескобара. Али, у Медељину култура, друштво као такво, више не препознаје много Пабла Ескобара – наглашава.
Изазови мисионарског рада СПЦ у Колумбији
Додаје да Колумбијци мало тога знају о Србији, њеној култури, традицији и историји.
– Појам који имају о Србији је мало везан за ратове, за оно што се догодило у рату са НАТО-ом, за подјеле које су имали, помало о Косову, али о Косову немају много референци – наводи отац Симеон.
Каже да томе доприноси и чињеница да је српска заједница у овој земљи малобројна. Као кључне проблеме ширења православља у Колумбији види друштвене, али економске факторе.
– Православну цркву не виде као историјску Цркву, већ је називају колоквијно ‘гаражном црквом’, што означава мале цркве или оне које тек почињу да постоје. Отуда је прва препрека за мисионара у Колумбији то непознавање вјере и увјереност да постоји само Католичка црква.
Додаје да је Колумбија, попут многих других земаља, суочена како са економским, тако и политичким и друштвеним проблемима. За парохију СПЦ додатни проблем је финансирање.
– Економски дио је веома велик проблем. Имамо цркву у кући која је изнајмљена. Вјерници који долазе не успијевају да покрију све трошкове да бисмо могли да издржавамо свештеника или заједницу. Много је тешкоћа које се јављају, које, претпостављам, Црква увијек проживљава када постаје мисија или када ствара, када носи Јеванђеље у нове земље, нове крајеве, нове границе. Суочава се са стварношћу тог времена – прецизира протосинђел Симеон.
Отуда су и многи, наизглед мали проблеми, постају велики, попут набавке икона.
– То је мало компликовано, али истовремено и испуњујуће видјети да упркос свим тешкоћама и препрекама које можемо имати, увијек има људи који се повезују, упознају. Неки дођу, посјете и остану, други дођу, посјете и оду и постану пријатељи наше Цркве – каже на крају разговора једини парох СПЦ у Колумбији.
Парохија Свете Тројице у Медељину и протосинђел Симеон Лопез од 2014. године, заједно са фондацијом „Достојанствена Колумбија“ (Colombia Digna), помажу најсиромашнијим породицама у Медељину. Сада је већ традиција да се поводом најрадоснијег хришћанског празника дарују малишани у оквиру акције „Божић са дјецом“, преноси Телеграф
