Парастосом у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару почело je обиљежавање 34. годишњице егзодуса и страдања Срба из Мостара и долине Неретве. Овај храм, који је запаљен 15. јуна 1992. године, ни након више од три деценије није у потпуности обновљен.
Након парастоса у 11.00 часова је предвиђен обилазак мјеста страдања на Буни, гдје ће бити одата почаст жртвама паљењем свијећа и бацањем цвијећа у ријеку са моста на којем је 1992. године убијено 29 војника и цивила, преноси Срна.
Обиљежавање Дана несталих Источне Херцеговине наставља Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње. Полагање цвијећа на Споменик слободе биће уприличено у 12.00 часова, те обилазак Спомен-собе, затим у 12.15 часова полагање цвијећа на Спомен-костурницу у Невесињу, након чега ће се присутнима обратити званичници.
Фото: srna.rs
На данашњи дан навршавају се 34 године од егзодуса српског становништва из Мостара и долине Неретве. Према доступним подацима, током тих догађаја страдало је 431 лице, док је више од 30.000 људи било приморано да напусти своје домове. Истог дана запаљена је и Саборна црква Свете Тројице, један од најзначајнијих православних храмова на Балкану.
Јун 1992. године остао је дубоко урезан у колективно сјећање Срба из долине Неретве. У свега неколико дана, од Чапљине до Брадине, протјерано је више од 30.000 Срба, уништен је велики дио њихове имовине, док је на стотине људи убијено или нестало.
До егзодуса и масовног страдања дошло је током велике војне операције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко. Напади су почели 7. јуна на подручју Домановића, док су се 14. и 15. јуна водиле борбе у урбаном дијелу Мостара. Током тих сукоба, 15. јуна запаљена је Саборна црква Свете Тројице.
Након тога услиједило је систематско уништавање православних светиња у долини Неретве. Већ 18. јуна већина српског становништва Мостара била је протјерана из града. У истом периоду запаљени су и порушени манастир Житомислић и Стара црква Пресвете Богородице.
Према подацима Епархије захумско-херцеговачке и приморске, током рата је оштећен или девастиран најмање 81 објекат Српске православне цркве, од чега се 24 налазило на подручју општине Мостар.
Подаци Републичког центра за истраживање рата показују да је на подручју Мостара смртно страдало 526 Срба, међу којима 380 војника и 146 цивила. Међу жртвама је било 470 мушкараца и 56 жена. Додатно, ван територије општине Мостар погинуло је још најмање 58 лица српске националности из Мостара, чиме се укупан број страдалих повећава на 584.
Прелиминарна истраживања указују да је на подручју Мостара постојало десет логора и мјеста заточења за Србе. Многи Мостарци српске националности били су затварани и у другим општинама, па је евидентирано њихово заточење у најмање 28 логора. Ови подаци не укључују приватне објекте коришћене за незаконито притварање појединаца или мањих група.
Међу најпознатијим мјестима заточења били су некадашња војна амбуланта, сједиште ХОС-а и затвор „Ћеловина“ у Мостару, као и логори „Дретељ“ код Чапљине, логор у Љубушком и војни затвор „Лора“ у Сплиту.
До сада обрађени подаци показују да је током рата у размјенама између зараћених страна евидентирано најмање 843 заробљених Срба из Мостара и других мјеста долине Неретве.
Када је ријеч о процесуирању ратних злочина над Србима, пред Судом БиХ вођена су два поступка за злочине почињене у логору „Дретељ“, у којима је правоснажно осуђено шест особа. Остали судски поступци односили су се или се још воде за злочине почињене над Србима у долини Неретве, углавном на подручју општине Коњиц.
Поред људских жртава, српско становништво претрпјело је и огромне материјалне губитке. Бројни приватни објекти били су спаљени, опљачкани, оштећени или узурпирани, док укупна вриједност настале штете никада није прецизно утврђена.
