Међународни арбитар за међуентитетску линију разграничења у насељима Добриња 1 и Добриња 4, ирски судија Дијармуд Шеридан, 24. априла 2001. године објавио је коначну одлуку којом је већи дио спорне територије, која је након Дејтонског споразума припала Републици Српској, враћен Федерацији БиХ.
Подсјећамо, 5. фебруара 2001. године тадашњи високи представник у БиХ Волфганг Петрич донио је одлуку којом је обавезао Републику Српску и Федерацију БиХ да питање разграничења у Добрињи 1 и 4 ријеше путем арбитраже, чија ће одлука бити коначна и обавезујућа. Том приликом за арбитра је именован судија Шеридан.
У својој одлуци Петрич је нагласио да је питање међуентитетске линије у Добрињи остало нерјешено још од потписивања Дејтонског споразума. Иако су формиране радне групе с циљем да се пронађе рјешење, оне нису успјеле да постигну коначан договор, посебно имајући у виду да линија разграничења пролази кроз поједине стамбене објекте.
Нешто мање од три мјесеца касније, 24. априла 2001. године, арбитар је донио одлуку према којој је највећи дио Добриње 1 и Добриње 4 припао Федерацији БиХ.
Према коначној арбитражној одлуци, Републици Српској су припале поједине зграде, аутобуска станица, као и православна црква на Вељинама.
Арбитар је уједно измјестио дејтонску линију, која је раније пролазила кроз станове, тако да она убудуће иде између зграда. На тај начин Федерацији је припало око 800 станова, док је у Републици Српској остало приближно 250.
Тадашњи градоначелник Српског Сарајева Предраг Ласица оцијенио је за Срну да је ова арбитражна одлука за Добрињу била веома штетна.
– Мој први утисак је неповољан, јер заступали смо и борили се за фактичко стање – истакао је он и упозорио: – Немам тачан податак о броју људи који поново остаје без крова над главом, али ситуација је катастрофална чим линија разграницења иде између Аутобуске станице и школе – рекао је тада Ласица.
