У организацији Туристичке организације Соколац (ТОС), у Хотелу „Златни бор“ данас је одржано предавање Марка Радића, руководиоца Сектора за промоцију Туристичке организације Републике Српске. Предавање је реализовано у оквиру пројекта „Од ливаде до тезге“, који ТОС, у сарадњи са Пољопривредним кластером „СРП“, спроводи кроз програм Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске „Млади на селу“.
Према ријечима предавача Марка Радића, радионица је била посвећена руралном туризму, са посебним акцентом на сеоски туризам и агротуризам, као гране које имају велики развојни потенцијал.
– Говорили смо о јасним разликама између различитих модела пословања у руралном туризму, али и о практичним корацима – како од једне идеје доћи до првих гостију и како производе пласирати по принципу „од поља до стола“. Обухватили смо сва питања која интересују људе који желе да повежу домаћу производњу са туризмом, представили позитивне примјере из иностранства, указали на тренутне недостатке, али и понудили могућа рјешења која могу унаприједити пословање и успјешније повезати пољопривреду са туристичком понудом – појаснио је Радић.
Он је истакао да му романијски крај није непознат, јер га је раније упознао кроз спорт, те нагласио да управо овакве средине имају све оно што савремени туристи данас траже.
– Туризмом се бавим већ десетак година и обишао сам готово све крајеве Републике Српске. Цијело подручје Источног Сарајева посједује оно што туристи широм свијета све више цијене. Послије пандемије вируса корона дошло је до значајне промјене туристичких навика, а управо је то била прекретница која је обликовала данашњи туризам. Оно што је сада најтраженије – аутентична рурална искуства, боравак у природи, ријеке, језера, пјешачке и бициклистичке стазе – ми већ имамо. Потребно је само да препознамо своје предности и представимо их туристима. Људи који долазе овдје не траже оно што већ имају код куће, већ желе да упознају домаћина, његов начин живота и традицију. Управо у томе видимо велики потенцијал романијског краја – нагласио је Радић.
Вршилац дужности директора Туристичке организације Соколац Бојана Марковић истакла је да је у пројекат „Од ливаде до тезге“ укључено пет младих пољопривредника до 35 година старости.
– Познато је да ресорно министарство активно ради на развоју агротуризма и гастротуризма, па је ово била прилика да препознамо младе људе који се баве пољопривредом и спремни су да произведу, брендирају и понуде своје производе како суграђанима, тако и туристима. Предавање је окупило не само пољопривреднике, већ и угоститеље и све оне који своје пословање на било који начин повезују са туризмом – рекла је Марковићева.
Власник Хотела „Златни бор“ Милан Јоловић подсјетио је да се Соколац налази на 850 метара надморске висине, што га чини идеалним мјестом за живот, али и за висинске припреме спортиста.
– Наша општина располаже квалитетном спортском инфраструктуром – тартан стазом, спортском двораном и трим-стазом у боровој шуми, што омогућава припреме домаћих и страних спортиста за велика такмичења. Истовремено, развијамо и вјерски, ловни и транзитни туризам. Чести гости су нам ловци из Словеније, Хрватске, Мађарске и Њемачке, као и бајкери из различитих земаља. Хотел се налази на важном путном правцу који повезује Београд са Јахорином, Сарајевом и Херцег Новим, па смо честа станица туристима из Семберије, Подриња и Мачве. Током зимске сезоне код нас одсједају и гости који скијају на Јахорини, јер им можемо понудити повољнији смјештај. Хотел са четири звјездице пружа све услове за квалитетан одмор и релаксацију – рекао је Јоловић.
Један од сувласника недавно отвореног етно-ресторана „Романија“ Никола Видаковић нагласио је да се њихова гастрономска понуда заснива искључиво на домаћим производима.
– Када смо дошли на идеју да отворимо ресторан, схватили смо да је савремени човјек све више окренут традицији и амбијенту који га подсјећа на дјетињство, баке и дједове. Зато нашу понуду чине домаћи производи – кајмак, сир, пите, месо и традиционални колачи. На тај начин представљамо оно најбоље што Романија има. Сматрам да сваки угоститељски објекат треба да представља свој крај и његов идентитет – истакао је Видаковић.
Јелена Чајевић, која са супругом и петоро дјеце живи у селу Примчићи код Сокоца, испричала је да су се свјесно одлучили за живот на селу, гдје су развили породични посао заснован на сточарству и пољопривреди.
– Производимо млијеко, домаћи сир, кајмак и бијели мрс, а бавимо се и пластеничком производњом. Прије удаје никада се нисам бавила пољопривредом, док је супруг одрастао уз те послове. Заједно смо изградили дом и, Божијом вољом, добили петоро дјеце. Најстарије има осам, а најмлађе годину дана и већ су, у складу са својим узрастом, укључени у послове на имању. Одлучили смо да останемо овдје јер желимо да наша дјеца одрастају у здравом окружењу. Од пољопривреде се може пристојно живјети, а моја порука младима је да се окрену традицији и правим вриједностима, јер нема ништа љепше од здраве дјеце и срећне породице – поручила је Чајевићева.
Предавање је окупило пољопривредне произвођаче, угоститеље, представнике туристичког сектора и друге заинтересоване учеснике, који су имали прилику да кроз размјену искустава и практичне примјере стекну нова знања о могућностима развоја руралног туризма. Организатори истичу да ће и у наредном периоду наставити активности усмјерене на повезивање домаће производње и туризма, с циљем стварања препознатљиве туристичке понуде романијског краја и подршке останку младих на селу.
